Пред крај Другог светског рата, Џими Пикард, Индијанац који се борио у Француској, постаје пацијент у психијатријској војној болници у којој се лече бивши војници. Џими пати од страшних главобоља због којих губи додир са стварношћу, понекад и не види, нити чује било шта. Како његов доктор није успео да нађе узрок главобоља, последња нада им је француски антрополог и психоаналитичар Жорж Деверо, који се специјализовао за културу Индијанаца. Из њиховог првог сусрета развио се однос међусобног поштовања и поверења. Током терапија, Џими П. се све више отвара, присећајући се својих снова и откривајући дубоко укопана сећања. Иако је по природи стидљив човек и није упознат са психоаналитичким методама, Џими се препушта терапијама, допуштајући Девероу да га води кроз процес излечења.